taj grozni film ledenog danca o semenu zla u svakoj jebenoj ženi. i svi ti pesnici, bože, koji bi sisu kad im daš ruku, vulvu kad im opipaš puls, dušu bi kad im se useliš na gajbu. jeste, a kad treba da se ide na njivu, oni zapale u kafanu ili na stadion ili do trafike, na nova dojenja, po nove šatove. i te žene što se gade tuđih ugrušaka, a svoje spuštaju kao krave na ispaši, ladno. i što se kunu na vernost u svoje potrošno sećanje i nezačetu siročad. i sve te knjige, jebote, ko će to prebrojati i izlistati i isplakati. i gde svu tu krv više izliti i isprati. i odakle, čoveče. i te izdaje kako pohraniti i istisnuti i sakriti od sveta i veka. i oteraću u kurac svakog ko me bude maltretirao ili samo pomislio da me poznaje. ah, sve su to naslagane godine, prijatelju. i to ispadanje iz ritma, hani, daje ti neki šarm. u stvari, meni je drago ako i kasno rodim, manje ću godina brinuti. a i mladost se sa smrću jače bori, kažu.